Eating disoreder diary vol. 2 - hospital adventure

Trenutna situacija: Krevet, paket maramica, sprej za nos, pastile za grlo i Nivea krema. Uhvatila sam prehladu. Nije da se čudim, s obzirom koliko sam po bolnicama i pretragama obućena kao da je vani 20 stupnjeva. I prehrana ima prste u tome, ali sam pojela dvije žlice špinata, jednu šnitu kruha i komadić piletine neki dan za ručak! To me je toliko zasitilo da uopće nisam bila gladna navečer, ali to je bio moj prvi ručak u... Dva mjeseca?

Prošli tjedan sam provela u dnevnoj bolnici u Vinogradskoj. Kad su mi željeli izvaditi krv iz vene nisu mogli, jer nisam imala krv, već neku zgusnutu tamnocrvenu tekućinu koja se jedva micala u epruveti pa su mi rekli da moram piti sto litara vode dnevno. U životu nisam popila toliko vode koliko sam popila prošli tjedan. (Nije imalo rezultata, i dalje mi je bila pregusta.)

Obavila sam sve moguće i ne moguće preglede; od mozga, gustoće kostiju do snimanja pluća i ultrazvuka srca...

U bolnici su mi dali i ručak, koji je izgledao fantastično; juhica, kuhani kupus u sosu i mesna štruca, ali nisam to mogla pojesti, iako znam da je bio jako ukusan, u mojoj glavi su se nizala pitanja o tome što je unutra, ima li mlijeka unutra ili nekog začina unatoč tomu što je to bolnička hrana.

Kad sam otišla na ultrazvuk srca, doktor mi je rekao da je sve u redu sa srcem, ali ako nastavim s ne jedenjem, oslabit će mi svi organi, uključujući i srce. Ja sam to znala i prije, ali kad ti netko drugi to kaže, nešto u tebi se pobuni protiv te činjenice.

Par dana kasnije...

Svaki put kada se dvoumim hoću ili neću jesti, razmislim o njegovim riječima i mom životu općenito, jer ne želim provesti ove godine po bolnicama, već želim uživati u životu i hrani, po mogućnosti.
Iako sada jedem, moj dnevni unos kalorija je oko 700-800 kalorija, što ne zadovoljava dnevni unos kalorija, pogotovo ne u ovom stanju u kojem trebam nadoknaditi izgubljene elektrolite.

Ipak, dobila sam nešto energije i svaki dan ujutro idem u šetnju s Čupkom. Obavili su sve pretrage na meni i zaključili da je samnom fizički (zasad) sve u redu.

Svaki dan je drugačiji; ponekad ni ne razmišljam o hrani, a ponekad pojedem samo doručak kao što je jučer bio slučaj. Od jučer sam smršavila kilogram. Danas sam ipak jela, ali nedovoljno. Popila sam čaj od Majčine dušice koji je bio fin, ali sam se ipak uplašila.

Razmišljam o hrani od 0-24. Doslovno. Ponekad imam noćne more o hrani te se budim po noći, a ponekad se trgnem iz sna ali se ne sjećam što sam sanjala.

Jučerašnje ne jedenje toliko me iscrpilo da se jutros nisam mogla ustati iz kreveta. Morala sam pozvati mamu da mi pomogne ustati, kao da sam invalid. Zato sam pojela nešto dvopeka s džemom od marelice nakon što sam uspjela ustati.

Dosad sam učila kod kuće jer nisam bila u stanju ići u školi, i još uvijek nisam, ali... Odlučila sam da sutra odem na par sati, jer se dosađujem kod kuće i samo razmišljam o hrani, a i dobro bi mi došla promjena.
Kad sam to rekla mami, ona je mislila da se šalim, a kad je shvatila da sam ozbiljna, pristala je, ali na nekoliko sati, baš kako sam ja i mislila.

Naravno, to znači da ću sutra morati jesti, ali mislim da to neće biti veliki problem. Samo me je strah da ne primjete da sam drastično izgubila na kilaži, a vjerujte mi, teško je ne primjeiti. Zato sam pošla u potragu najvrećastije odjeće koju imam u ormaru, ali sam shvatila da sva odjeća izgleda vrećasto na meni.

Vidjet ćemo što će biti sutra.

I to je sve što sam željela napisati. Hvala vam na svim komentarima podrške, puno znače kad nemam podršku određenih osoba <3 planiram napraviti "What I eat in a day" post, pa recite ako ste za u komentarima :)

Instagram (na mojem storiju imate puno informacija o nadolazećim postovima): @_moonstears_
Facebook: moonstears
Twitter: @moonstears05